Ovo pišem zato što su već nekoliko puta hteli da me prevare. Naime, pozove me poslodavac da radim kao komercijalista i zahteva da mu dam sve kontakte koje do sada imam. Naravno da mi ugovor o radu ni ne spominje, kao sve je to probni period... bla bla bla bla. Da se razumemo. Probni period može na više načina da se definiše. Očigledno poslodavcima nije u interesu da to rade.
Opet sam doživela da neko ulazi u moj privatni život. Pitana sam u kakvim sam odnosima sa svojim bivšim kolegama iz starih firmi. Zatim da li mi svi u porodici rade ili su neki u penziji. Gde sam odrasla, koliko dugo živim na ovoj adresi... Mislim da siu to nepotrebna i suvišna pitanja kada idete na razgovor na posao. Pa nećemo da počnemo emotivnu vezu već poslovnu.
Razumem ja zašto je sve ovo. Neko me je proverio u svojoj bazi podataka, zatim je video da sa tim prezimenom nema nikog u svojoj bazi i odlučio da me pozove da radim očekujući da ću uvući svu svoju rodbinu i prijatelje u neke dugove, tako što bi od mene kupili neki totalno nepotreban proizvod, samo da bi ja dobila neki bedni procenat od te prodaje. Tako stoje stvari sa ljudima koji ne znaju šta prodaju već im je bitno da prodaju.
Rečeno mi je ovako: "Dobar prodavac je onaj koji zna da proda mačku u džaku!" Ja se sa ovim nikako ne bi složila. Mislim da svaka roba ima svog kupca i da ne treba ja nikome da prodajem mačke u džakovima već konkretne stvari ljudima kojima je to potrebno. Sve ostalo je gubljenje vremena.
Zatim, traženo je od mene da koristim svoj auto u privatne svrhe. Ni ovo mi se nikako ne sviđa. Da je posao dobar ili da mi je barem ugovor o radu ponuđen u cilju podsticanja moje motivacije pa da i nekako razmislim. Neko je mislio da ću o svom trošku i to svojim kolima da završavam neke poslove za nekog drugog...
Ne bih sad da se pravdam, ali npr. da mi je Siemens ponudio posao u kome kaže da treba da koristim svoj auto na to bih bez razmišljanja pristala. Ovako sve mi se čini da neko hoće da me iskoristi. Jasno je da nekad moram prihvatiti nešto samo da bih imala dobru referencu, ali to ne znači da ću kod svih poslodavaca u Srbiji dobiti iste uslove.
I tako se ja pitam zašto kada sam pozvana na razgovor sa poslodavcem nisam odmah se raspitala o kakvom je poslu reč već sam odmah prihvatila razgovor i na kraju se ispostavilo da sam samo gubila svoje vreme. Mogla sam, za tih sat i po koliko mi je trebalo da odem do te firme i vratim se kući, da odspavam i odmorim se i kasnije odradim još nešto honorarno što inaće sve vreme i radim i što je najbitnije zaradim neki euro. Ali o tome u nekom narednom postu.
Нема коментара:
Постави коментар