Da li žene koje nisu udate i nemaju porodicu imaju problem da nađu posao?

Posao sam počela intezivno da tražim 2011 godine i tad sam čvrsto verovala da ću sa svojim kvalitetima lako da se probijem na tržište. Jako često sam bila pitana da li sam udata i da li imam dece, koliko imam dece i gde mi muž radi. Ja sam od prvog dana odbijala da odgovaram na ta pitanja govoreći da mi je muž nezaposlen, iako to nije bio slučaj, a za decu sam govorila da ih imam. Često su mi postavljana pitanja koliko dece, koliko godina imaju deca.... Dugo nisam htela da priznam da je to jedan jako bitan faktor kod naših poslodavaca. U svakom slučaju žensko stvorenje je u jako komplikovanom položaju. Ako si mlada i završila fakultet i nisi udata, to ne odgovara poslodavcu zato što ćeš to očigledno uraditi čim nađeš posao. Znači izostajaćeš zbog svadbe, zbog trudnoće, zbog porodiljskog... jao pa to je baš puno. Ko će da trpi da dve godine budeš na trudničkom plus porodiljskom bolovanju a vamo trebaš firmi, nema ko da radi tvoj posao, čak i da ima taj poslodavac je u obavezi da tebe vrati posle svih tih bolovanja na radno mesto... Ne, ne, ne! Danas je toliko kvalitetnih mladih ljudi na tržištu rada da mu ne pada na pamet da jednoj mladoj devojci koja tek treba da izgradi svoj život da priliku da to uradi.
Ako imate porodicu opet ste opasnost jer vam poslodavac nije na prvom mestu. Imaćete razna bolovanja zbog bolesti vaše dece i opet će poslodavac biti oštećen. Drugo sa vama se nikad ne zna šta će biti sutra. Danas ste tu, sutra će se dete povrediti i moraćete da budete uz dete. Znači, sa vama nema planiranja na duže od par sati.

Da li možete sebe da zamislite umesto ove žene?

Naravno da ovo nije namenjeno osobama koje su svoj ekstra talenat otkrile još za vreme školovanja i neko ih tu primetio i pomogao da odu u ozbiljnu firmu i pokažu svoje kvalitete. Cenim da svaka ozbiljnija firma ne gleda na ženu kao izvor potencijalnih problema, već kao osobu koja će doprineti produktivnosti firme. Ali da bi danas radili u dobroj firmi morate biti ekstra talenat. 

A šta je sa ostalim "običnim" radno sposobnim ženama? Da li treba da se zadovoljim najnižom platom na tržištu i ugovorom na mesec dana koji mi se svaki sledeći mesec produžuje na isti period i tako već godinu dana? Da li je to dokaz da se poslodavac plaši da ga ne dovedem u gore spomenute situacije? 

Hteli mi (žene) to da priznamo ili ne, ali upravo ovako se spuštaju kriterijumi za kandidate. Zašto bi taj isti poslodavac koji neće ozbiljno da zaposli ženu, zaposlio muškarca sa dosta većim primanjima? To mu je veći trošak. Znači imamo ovakvu situaciju. Poslodavac će zaposliti mladu ženu, ili ženu koja je već oformila oprodicu i pokušava kao lavica da se izbori da bi joj porodica preživi, pod određenim uslovima. Ugovorom na mesec dana, najmanjim primanjima i na mesto sa kojeg ne može tako lako da ode u neku drugu firmu ili u okviru iste da napreduje. 

Lično poznajem ženu koja radi u jednoj dobroj firmi i koja nije neki sjajan stručnjak. Takvih sad kod nas ima na stotine hiljada i to bez posla. Ta žena ima 7,5 puta veću platu od prosečne plate u Srbiji. Kako? Lako za osobu bez morala. Pretpostavljate o čemu se tu radi. 

Ok. Svako ima pravo da sa svojim životom radi šta hoće. Ja to neću da osuđujem, hoću da se ja pokažem. Hoću da ja dobijem priliku da nešto naučim, da u nečemu postanem dobra. Ali kako kada pored toga što imam veoma jaku konkurenciju sam i žena?